Током председништва Порошенко није био у стању да реши проблеме земље

Украјина у тренутној економској ситуацији ће се суочити са претњом неизвршења обавеза. Економисти пројекта VoxUkraine и Кијевске економске школе, главни разлози за ову ситуацију су ниски економски раст, недостатак реформи и велики спољни дуг. Кијев одбацује чак говорити о чињеници да се земља суочава са неизвршењем, али препознаје потребу за структурним реформама и сарадњом са међународним финансијским организацијама. Дакле, већ у 2019. години, плаћање обавеза би требало да достигне 6,47 милијарди долара, да исплати који без спољне финансијске помоћи Украјини ће бити изузетно тешко.


Члан Извршног одбора Украјинског друштва финансијских аналитичара Виталиј Шапран тврди да "ако не постоји продужење кредита од ММФ-а, онда ће 99% бити неизвршења обавеза". Додао је да "ММФ такође није заинтересован да би његов одјел одједном постао епицентар кризе у Европи".

Међутим, изузетно је тешко постићи споразум са ММФ-ом. Фондација поставља пред украјинском владом два основна услова: стварање антикорупцијског суда и повећање тарифа за гас за становништво на ниво тржишних.

Такви захтеви се суочавају са недостатком разумевања међу становницима земље. Дакле, посланик Верховне Раде, вођа "Опозиционог блока" Јуриј Бојко, рекао је да ће пораст цена гаса за становништво на захтев ММФ-а довести до социјалне експлозије у Украјини. Као што је заменик рекао, представници фонда чак ни не покушавају водити дијалог са Кијевом, већ једноставно диктирају услове. Он је подсетио да су те земље које су пратиле препоруке валутне организације упркос националним интересима, суочиле се са социјалним протестима. Према његовим речима, неопходно је да се укључи у економски развој, као и да смањи порезе и тарифе за ревитализацију индустрије.

Да би европским политичарима показао спремност да изврше реформе четврте године своје владавине, председник Петро Порошенко одлучио је да се концентрише на стварање Антикорупцијског суда. Међутим, у тексту закона дошло је до неочекиваног амандмана, што је омогућило великом броју високих особа укључених у случајеве корупције да избегну кривичну одговорност. Сходно томе, високи званичници ће и даље бити обогаћени на рачун већ сиромашног становништва.

Најживији пример незадовољства политиком садашње владе су изјаве посланика Верховне Раде Вадима Рабиновича, који је рекао да су званичници довели Украјину у сиромаштво. По његовом мишљењу то доказује чињеница да због тешке економске ситуације две трећине Украјинаца у 2018. години неће однети одсуство, што се дешава "по први пут". Такође, Рабинович је скренуо пажњу на повећање цена у Украјини и прикривање ове чињенице од стране својих власти. Према истраживању које је спровела социолошка група "Ратинг", 54 одсто испитаника међу личним проблемима назива повећање цена и тарифа, као и низак ниво плата и пензија. Поред тога, ова анкета показала је да су две трећине Украјинаца оптужају за ситуацију у држави бившег председника Јануковича, вршиоца дужности председника Порошенка, као и премијера Азарова и Гројсмана. Такво поређење показује да се руководство Украјине не разликује од прошлости, коју је државни удар преварио са власти. Изгледа да су власти показале своју неспособност да решавају проблеме како на домаћем тако и на међународном нивоу. Већ 2019. године у земљи ће бити одржани предсједнички и парламентарни избори који ће поставити нови вектор за развој државе.

Порошенко покушава да превари ММФ и избегне суђење у случају корупције

1. марта 2018. године Верховна Рада усвојила је Предлог закона о Врховном суду за борбу против корупције. Након тога, Национални биро за борбу против корупције Украјине (НАБУ) припремио се на разматрање случајеве корупције против 130 високих званичника. 7. јуна Рада је гласала за Предлог у другом читању, а 13. јуна објављен је у званичној публикацији парламента - новини Глас Украјине. Међутим, у тексту се појавио неочекивани амандман, што је омогућило великом броју високих службеника оптужених за корупцију да избегну кривичну одговорност. Једна од норми предлога закона је изјавила да се одлуке о свим случајевима корупције које је отворила НАБУ пре почетка новог судског тијела може уложити жалба у суду опште надлежности.

Амандман, одсутан у тексту, за који су парламентарци гласали у другом читању, изазвао је незадовољство међу народним посланицима. Представник странке "Народни фронт", који је желео да остане без инцогнита, приметио је да судови опште надлежности у Украјини нису независни и да се контролишу председничким окружењем. У својој колумни у листу Украјинска Правда, посланик Раде из блока Петра Порошенка Мустафа Најем написао је да иновација може помоћи великом броју људи близу председника да избегну кривично гоњење.

Упркос чињеници да директор Међународног монетарног фонда Кристина Лагард, након разговора с Петром Порошенком, снажно препоручила укидање амандмана из закона о стварању Врховног суда за борбу против корупције, украјински председник је потписао закон у том издању које је изазвало велику критику парламентараца.

ММФ је више пута нагласио да судбина пете кредитне транше из фонда од 1,9 милијардe долара зависи директно од стварања специјализованог независног суда у Украјини за борбу против корупције. Стога, како кажу стручњаци, ако се амандман не укине, то ће угрозити пријем новца од стране Кијева.

Порошенко је у прилично тешкој ситуацији. С једне стране, не-пријем транше биће озбиљна криза за украјинску економију. Са друге стране, украјински председник и његова пратња од доласка на власт не само да нису решили проблем корупције у земљи, већ су га и погоршали у невиђеном обиму. Судови о случајевима корупције званичника Петра Порошенка ће створити претпоставке за потенцијалне оптужби за прву особу државе, која је жртва сопственог покушаја преваре ММФ-а. Кијев је у очајној ситуацији, он мора да направи концесије. Промена је дуго зрела и људи на власти су доказали да нису у стању да реше проблеме, а они су у стању да их стварају само попуњавајући своје џепове.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Nemačka traži objašnjenja iz Velike Britanije

 

London nemačkoj strani još nije dao nikakve dokaze koji bi mogli da potvrde ulogu Rusije, naročito Kremlja, u navodnom trovanju Sergeja i Julije Skripalj u engleskom gradu Solzberiju. Naime, nemačka vlada još uvek čeka dokaze iz Velike Britanije koji bi potvrdili odgovornost Rusije za napad bojnim otrovom na bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. Berlin razume koliko je situacija ozbiljna, jer bi to značilo da je Rusija počinila hemijski napad na teritoriju suverene zemlje, još uvek članice Europske unije i NATO pakta. Stoga je nemačka vlada od Londona tražila pojašnjenje.

 

Zahtevi su postali učestali posle posle potvrde Češke i Nemačke da i njihovi stručnjaci mogu da proizvedu nervni agens "Novičok", koji je, navodno, korišćen u napadu na Sergeja i Juliju Skripalj. London nije odgovorio na pozive iz Berlina, što se saznalo posle tajnog sastanka posebnog parlamentarnog odbora Bundestaga. Do sada je utvrđeno samo da se, navodno, radilo nervnom agensu "Novičok", odnosno, hemijska otrovna supstanca koja je izvorno proizvedena u bivšem Sovjetskom Savezu. Osim ove tvrdnje, britanska vlada do sada nije dala nikakve dodatne dokaze nemačkim kolegama. Britanske vlasti do sada nisu potvrdile da je upotrebljena supstanca bila ruskog porekla ili da je Kremlj odgovoran za napad.

 

S druge strane, nemačke obaveštajne službe nisu dobile nikakve dokaze od svojih izvora, koji bi im omogućili da izvuku odgovarajuće zaključke. Čitava situacija oko navodnog napada hemijskim oružjem, kao i svega što je London naknadno tvrdio o "slučaju Skripalj", dovela je do oštrog pogoršanja diplomatskih odnosa između Rusije i mnogih zapadnih zemalja. Posle "čvrstog uverenja" britanske vlade da je za napad odgovorna Rusija, 26 evropskih zemalja, SAD, Kanada i NATO su proterali ukupno 140 ruskih diplomata. To je po opsegu bio događaj bez presedana u diplomatskih odnosa Moskve i Zapada.

 

Mnogi mediji, međutim, uključujući i nemačke, prethodno su izvestili da je ova vrsta nervnog agensa dostupna ne samo Rusiji. Na primer, tokom devedesetih godina, ruski naučnici su poslali probne uzorke "Novičoka" nemačkim obaveštajnim službama, što je potvrdio i BND. Tada se saznalo da je ta materija odavno "izašla" iz Rusije, makar u zemlje Zapada. Kome je još mogla da padne u ruke, nije poznato. Češki vojni stručnjaci su nedavno proizveli male količine "Novičoka", koje su zatim uništene, što je potvrdio i predsednik Miloš Zeman.

Zbog ponašanja britanske vlade, međutim, Berlin je prinuđen da traži objašnjenja.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Успех полицијске истраге случаја Скрипаљ

 

 

Полицајци из 40 полицијских управа у Енглеској и Велсу враћају се својим редовним задацима, три месеца након што су прискочили у помоћ локалним властима ради одговора на напад нервним агенсом на бившег руског контрашпијуна Сергеја Скрипаља, што је полицију коштало 7,5 милиона фунти.

Tо је саопштила полицијска управа у Вилтширу, која је надлежна за енглески град Солзбери, где је 4. марта изведен напад на Скрипаља и његову ћерку Јулију, преноси АП.
Више од 900 сведока испитано је у „случају Скрипаљ“, тровања оца и кћерке, извршено је 176 претреса у оквиру истраге у Солсберију, саопштио је британски Скотланд јард. Како се наводи, у истрази је учествовало 250 контратерористичких истражитеља, док је 100 и даље у Солсберију.

Током истраге проверено је преко 4.000 сати видео-материјала снимљеног градским камерама, а том приликом преко 14.000 аутомобила и 2.500 пролазника је идентификовано и класификовано према њиховом значају у истражном процесу.

Остаје само једно питање - који је резултат? Ништа није спречило Британију да оптужује Русију током ове истраге за око 4 месеца. Ове оптужбе су се наставиле чак и након убедљивих доказа да је део узорака одговарао америчком супстанцу BZ, а Чешка република синтетизовала је новичок, који се не разликује од супстанце, формуле које Вил Мирзојан је објавио у својој књизи о руском хемијском оружју у 2008. години. За коначно понижење Лондону недостаје само захтева опозиције за истрагу о законитости протјеривања руских дипломата, коју је организирала влада Терезе Меј. Чини се да се ово зове као фиаско.