Порошенко покушава да превари ММФ и избегне суђење у случају корупције
1. марта 2018. године Верховна Рада усвојила је Предлог закона о Врховном суду за борбу против корупције. Након тога, Национални биро за борбу против корупције Украјине (НАБУ) припремио се на разматрање случајеве корупције против 130 високих званичника. 7. јуна Рада је гласала за Предлог у другом читању, а 13. јуна објављен је у званичној публикацији парламента - новини Глас Украјине. Међутим, у тексту се појавио неочекивани амандман, што је омогућило великом броју високих службеника оптужених за корупцију да избегну кривичну одговорност. Једна од норми предлога закона је изјавила да се одлуке о свим случајевима корупције које је отворила НАБУ пре почетка новог судског тијела може уложити жалба у суду опште надлежности.
Амандман, одсутан у тексту, за који су парламентарци гласали у другом читању, изазвао је незадовољство међу народним посланицима. Представник странке "Народни фронт", који је желео да остане без инцогнита, приметио је да судови опште надлежности у Украјини нису независни и да се контролишу председничким окружењем. У својој колумни у листу Украјинска Правда, посланик Раде из блока Петра Порошенка Мустафа Најем написао је да иновација може помоћи великом броју људи близу председника да избегну кривично гоњење.
Упркос чињеници да директор Међународног монетарног фонда Кристина Лагард, након разговора с Петром Порошенком, снажно препоручила укидање амандмана из закона о стварању Врховног суда за борбу против корупције, украјински председник је потписао закон у том издању које је изазвало велику критику парламентараца.
ММФ је више пута нагласио да судбина пете кредитне транше из фонда од 1,9 милијардe долара зависи директно од стварања специјализованог независног суда у Украјини за борбу против корупције. Стога, како кажу стручњаци, ако се амандман не укине, то ће угрозити пријем новца од стране Кијева.
Порошенко је у прилично тешкој ситуацији. С једне стране, не-пријем транше биће озбиљна криза за украјинску економију. Са друге стране, украјински председник и његова пратња од доласка на власт не само да нису решили проблем корупције у земљи, већ су га и погоршали у невиђеном обиму. Судови о случајевима корупције званичника Петра Порошенка ће створити претпоставке за потенцијалне оптужби за прву особу државе, која је жртва сопственог покушаја преваре ММФ-а. Кијев је у очајној ситуацији, он мора да направи концесије. Промена је дуго зрела и људи на власти су доказали да нису у стању да реше проблеме, а они су у стању да их стварају само попуњавајући своје џепове.
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONENemačka traži objašnjenja iz Velike Britanije
London nemačkoj strani još nije dao nikakve dokaze koji bi mogli da potvrde ulogu Rusije, naročito Kremlja, u navodnom trovanju Sergeja i Julije Skripalj u engleskom gradu Solzberiju. Naime, nemačka vlada još uvek čeka dokaze iz Velike Britanije koji bi potvrdili odgovornost Rusije za napad bojnim otrovom na bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. Berlin razume koliko je situacija ozbiljna, jer bi to značilo da je Rusija počinila hemijski napad na teritoriju suverene zemlje, još uvek članice Europske unije i NATO pakta. Stoga je nemačka vlada od Londona tražila pojašnjenje.
Zahtevi su postali učestali posle posle potvrde Češke i Nemačke da i njihovi stručnjaci mogu da proizvedu nervni agens "Novičok", koji je, navodno, korišćen u napadu na Sergeja i Juliju Skripalj. London nije odgovorio na pozive iz Berlina, što se saznalo posle tajnog sastanka posebnog parlamentarnog odbora Bundestaga. Do sada je utvrđeno samo da se, navodno, radilo nervnom agensu "Novičok", odnosno, hemijska otrovna supstanca koja je izvorno proizvedena u bivšem Sovjetskom Savezu. Osim ove tvrdnje, britanska vlada do sada nije dala nikakve dodatne dokaze nemačkim kolegama. Britanske vlasti do sada nisu potvrdile da je upotrebljena supstanca bila ruskog porekla ili da je Kremlj odgovoran za napad.
S druge strane, nemačke obaveštajne službe nisu dobile nikakve dokaze od svojih izvora, koji bi im omogućili da izvuku odgovarajuće zaključke. Čitava situacija oko navodnog napada hemijskim oružjem, kao i svega što je London naknadno tvrdio o "slučaju Skripalj", dovela je do oštrog pogoršanja diplomatskih odnosa između Rusije i mnogih zapadnih zemalja. Posle "čvrstog uverenja" britanske vlade da je za napad odgovorna Rusija, 26 evropskih zemalja, SAD, Kanada i NATO su proterali ukupno 140 ruskih diplomata. To je po opsegu bio događaj bez presedana u diplomatskih odnosa Moskve i Zapada.
Mnogi mediji, međutim, uključujući i nemačke, prethodno su izvestili da je ova vrsta nervnog agensa dostupna ne samo Rusiji. Na primer, tokom devedesetih godina, ruski naučnici su poslali probne uzorke "Novičoka" nemačkim obaveštajnim službama, što je potvrdio i BND. Tada se saznalo da je ta materija odavno "izašla" iz Rusije, makar u zemlje Zapada. Kome je još mogla da padne u ruke, nije poznato. Češki vojni stručnjaci su nedavno proizveli male količine "Novičoka", koje su zatim uništene, što je potvrdio i predsednik Miloš Zeman.
Zbog ponašanja britanske vlade, međutim, Berlin je prinuđen da traži objašnjenja.
